Пређи на главни садржај

Piča o Medi sa Tvrđave koji traži dom

Iznad Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Crkve (samostana) Svetog Juraja na Petrovaradinskoj tvrđavi, Novosađani i Petrovaradinci već nekoliko meseci svakodnevno obilaze i hrane napuštenog psa. Ovaj mali mešanac tamnosmeđe skoro crne boje sa predivnim belim šapicama koji je inače ženka, povezao je živote različitih meštana koji žive u blizini toga dela grada sa zajedničkim motivom: da mu pronađu stalan dom i spase život.
Zovu te: Hajdi, Živka, Meda...Ja te jednostavo zovem Biće.
Ostavljena si pre dva meseca, sasvim malecka.
Tamo gore, pokraj puta, iznad Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Crkve (samostana) Svetog Juraja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Onog čudnog puta, okruženog drvoredima, čiji pomešani mirisi podsećaju na zovu, lipu, brezu, a užurbani putnik ne uspeva da ih razazna. One stare kaldrme od tamnosivog i iskrivljenog kamenja, niz koju vole večito da se spuštaju nestašni biciklisti, i svojim tandrkanjem točkova, stvaraju neprijatnu buku detinjstva.
Zovu te: Hajdi, Živka, Meda...Ja te jednostavo zovem Biće, ne znam kako drugačije da te nazovem. Toliko si prelepa da ne postoji imenovanje koje može da te opiše. Postala si deo mog svakodnevnog putovanja, moj ritual, vera u dobro. Kao u bajci, nekakvom snoviđenju, magnovenju, pre nedelju dana...upoznah tebe. I tako je započeta priča...
Nekoliko divnih ljudi, među kojima je i moja malenkost, svakodnevno te obilazi i hrani. Napravili su ti čak i prelepu kućicu od skromnih materijala, na kojoj su zalepili krupnim tamnoplavim slovima tvoje najpopularnije ime, Meda. Ti isti ljudi, svaki dan ti donose hranu i vodu.
Povezala si druge, udružila humanost, snagu i dobrotu u ova krizna vremena. Probudila si najlepšu stranu u svakom od nas.
Kada te vidimo tako šarenu, sasvim običnu, neobuzdanu, divlju, umiljatu, slatku; postajemo zadivljeni tobom, i na tren zaboravljamo ovu surovu dnevno-političku grozotu, ovaj jaz koji nas je podelio, rasparčao.
Sve one brige koje su nam stvorile brazde na čelima i preuranjene bore. Sve one ožiljke i strahove koje smo neminovno postavili jedni ispred drugih.
Kada vidimo tebe koja ne pripadaš nikome: nijednoj rasi, nijednom imenu, mestu, čoveku...a opet, deo si svih nas, naših srca...Zaista postajemo za nekoliko pedalja bolji.Kao da se barijere i razlike koje smo decenijama unazad stvorili među nama, zahvaljujući tebi...zauvek gase.

Apelujem na sve naše sugrađane i sugrađanke drage volje, da nam pomognu da ovoj maloj ženkici od dva, tri meseca, pronađemo dom i spasimo život, tako što će se obratiti na mejl adresu: zamalogmedu@gmail.com

Autorka: Marijana Jakobac
Fotografije: Una Vojvodić

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ono što me čini srećnom su...

  Puno toga me čini nesrećnom, ali ono što me čini srećnom su… Doors-i, prazne ulice, svež vazduh, slušalice, prazni kafići, jutro, prepune ulice i trgovi, ljudi, zidovi, pijace, gužve, buka, tišina, mir, arhitektura, Novi Sad, brdo, planina, šuma, lutke, Poljska, poljski jezik i književnost, ples, pokret, lišće, ptice, zvezde, svemir, egzoplaneta, čarobnjaci, bajke, izmišljene letelice, Zeleni zub, Koja, Disciplina Kičme, filozofija, ornamenti oronulih kuća, secesija, gluma, performans, pozorište, miris pozorišta, zabranjeno i tajno ulaženje noću u pozorište*, trčanje u mračnom pozorištu na glavnoj sceni kada nikog nema, obraćanje imaginarnoj publici, žmurke, poezija, pisanje dnevnika; kada sam u centru pažnje, kada nisam u centru pažnje, kada se derem dok se smejem i plašim nepoznate ljude u kafiću, kada se ne derem dok se smejem i ne plašim nikog, kada vidim novi grad i ljude pa skakućem u krug i poverujem da sam na...
Постави коментар
Прикажи све

Muzikom iznad reči

AIA progovara posebnim nad-jezikom     U petak veče 25. avgusta, održan je nastup nemačko-izraelsko-srpskog AIA jazz trija u Kulturnom Centru LAB u Novom Sadu.             Ovaj jedinstv džez satsav čine: za klavijaturom Andre Stammsen , za basom Avishai Roet , a za bubnjem, Igor Plzak . Nakon osmogodišnje izvođačke pauze, AIA trio se odlučio za ponovnu zajedni č ku saradnju, i napravio svoju mini-turneju tokom koje je posetio Novi Sad. Njihov tipičan nastup počinje od jednostavne melodijske fraze ili tona sa kojim postupno grade kolektivnu improvizovanu priču. Onaj ko je slušao, mogao je da primeti specifi č an senzibilitet poznatih džez melodija, na osnovu kojih su nas izvođači uvodili u svet džez improvizacije. Satkan od triju muzičara različitog porekla, AIA progovara muzikom iznad reči, posebnim nad-jezikom, što znači da tri kulture, nisu prepreka za sklapanje prefinjenog insturmentalnog jezičkog koda. ...
Постави коментар
Прикажи све

Doktori klovnovi: Crvenim nosićima donose radost na dečijim klinikama

Poseta Tiršovoj klinici u Beogradu Utorak 4. decembar, prohladno je i kišno podne pred novogodišnje praznike na odeljenjima Tiršove klinike u Beogradu.   Doktorka Cica Mica i Doktor Guza maskirani u klovnove, vire kroz stakla okićenih prostorija kako bi proverili ko je budan, a ko spava. - Dobro jutro, perete li noge redovno, svake godine? Imate li recept za poluđivanje? Kada planirate bekstvo odavde? - zabavljali su umornu decu eksperti smehoterapije na Odeljenju za onkologiju.  - Deco, što sam smislio novu pesmu, samo za one koji se drogiraju knjigama, - rekao je Doktor   Klovn pre nego što je počeo da duva svoju piskavu plastičnu duvaljku: - Tri kafice hoću ja, jedan nesić-espresa dva! - pevu šio je on. - A gde ti je ta kafica? - pitao bi ga podrugljivo jedan tamnoputi mališan, dok je sedeo na krevetu u velikoj sobi sa nekolicinom dece, priključen za infuzijiu, sa čvrstim stiskom u majčinoj ruci.   - To se i ja pitam, - napravio bi ...
Постави коментар
Прикажи све