Пређи на главни садржај

Piča o Medi sa Tvrđave koji traži dom

Iznad Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Crkve (samostana) Svetog Juraja na Petrovaradinskoj tvrđavi, Novosađani i Petrovaradinci već nekoliko meseci svakodnevno obilaze i hrane napuštenog psa. Ovaj mali mešanac tamnosmeđe skoro crne boje sa predivnim belim šapicama koji je inače ženka, povezao je živote različitih meštana koji žive u blizini toga dela grada sa zajedničkim motivom: da mu pronađu stalan dom i spase život.
Zovu te: Hajdi, Živka, Meda...Ja te jednostavo zovem Biće.
Ostavljena si pre dva meseca, sasvim malecka.
Tamo gore, pokraj puta, iznad Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Crkve (samostana) Svetog Juraja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Onog čudnog puta, okruženog drvoredima, čiji pomešani mirisi podsećaju na zovu, lipu, brezu, a užurbani putnik ne uspeva da ih razazna. One stare kaldrme od tamnosivog i iskrivljenog kamenja, niz koju vole večito da se spuštaju nestašni biciklisti, i svojim tandrkanjem točkova, stvaraju neprijatnu buku detinjstva.
Zovu te: Hajdi, Živka, Meda...Ja te jednostavo zovem Biće, ne znam kako drugačije da te nazovem. Toliko si prelepa da ne postoji imenovanje koje može da te opiše. Postala si deo mog svakodnevnog putovanja, moj ritual, vera u dobro. Kao u bajci, nekakvom snoviđenju, magnovenju, pre nedelju dana...upoznah tebe. I tako je započeta priča...
Nekoliko divnih ljudi, među kojima je i moja malenkost, svakodnevno te obilazi i hrani. Napravili su ti čak i prelepu kućicu od skromnih materijala, na kojoj su zalepili krupnim tamnoplavim slovima tvoje najpopularnije ime, Meda. Ti isti ljudi, svaki dan ti donose hranu i vodu.
Povezala si druge, udružila humanost, snagu i dobrotu u ova krizna vremena. Probudila si najlepšu stranu u svakom od nas.
Kada te vidimo tako šarenu, sasvim običnu, neobuzdanu, divlju, umiljatu, slatku; postajemo zadivljeni tobom, i na tren zaboravljamo ovu surovu dnevno-političku grozotu, ovaj jaz koji nas je podelio, rasparčao.
Sve one brige koje su nam stvorile brazde na čelima i preuranjene bore. Sve one ožiljke i strahove koje smo neminovno postavili jedni ispred drugih.
Kada vidimo tebe koja ne pripadaš nikome: nijednoj rasi, nijednom imenu, mestu, čoveku...a opet, deo si svih nas, naših srca...Zaista postajemo za nekoliko pedalja bolji.Kao da se barijere i razlike koje smo decenijama unazad stvorili među nama, zahvaljujući tebi...zauvek gase.

Apelujem na sve naše sugrađane i sugrađanke drage volje, da nam pomognu da ovoj maloj ženkici od dva, tri meseca, pronađemo dom i spasimo život, tako što će se obratiti na mejl adresu: zamalogmedu@gmail.com

Autorka: Marijana Jakobac
Fotografije: Una Vojvodić

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Gde je mesto džezu u Novom Sadu?

Nekad je Novi Sad imao svojevrsni simbol putovanja kroz vreme i svet, putem džezerske muzike što se puštala i slušala u klubu koji se vodio parolom koju je u pozadini čuvala crno-bela fotografija Majlsa Dejvisa: What is jazz?... if you gotta ask, you will never know... Bila je to neka vrsta "sigurnе kuće" kako kaže nekadašnji vlasnik kluba, u Natoševićevoj broj četiri, i  zvala se  Džez klub Wheels. Tamo sam odlazila još kao srednjoškolka i upijala sve moguće tonalitete koje bih čula a potom beležila u maloj svesci, kao i imena džez velikana koja bih videla na zidovima kluba ili čula iz nečijih priča. To je bio jedini klub u Novom Sadu koji je imao stalne džez svirke, sve dok se njegova vrata 2014. godine nisu trajno zatvorila. Od tada, Novi Sad ostaje bez svog jedinog džez doma, i postaje grad u kojem ne postoji džez klub. Na osnovu ovoga, može se postaviti pitanje: Da li džez u Novom Sadu odumire ili se njegov kulturni koncept i kulturni kod menja zajedno sa publik
Постави коментар
Прикажи све

Muzikom iznad reči

AIA progovara posebnim nad-jezikom     U petak veče 25. avgusta, održan je nastup nemačko-izraelsko-srpskog AIA jazz trija u Kulturnom Centru LAB u Novom Sadu.             Ovaj jedinstv džez satsav čine: za klavijaturom Andre Stammsen , za basom Avishai Roet , a za bubnjem, Igor Plzak . Nakon osmogodišnje izvođačke pauze, AIA trio se odlučio za ponovnu zajedni č ku saradnju, i napravio svoju mini-turneju tokom koje je posetio Novi Sad. Njihov tipičan nastup počinje od jednostavne melodijske fraze ili tona sa kojim postupno grade kolektivnu improvizovanu priču. Onaj ko je slušao, mogao je da primeti specifi č an senzibilitet poznatih džez melodija, na osnovu kojih su nas izvođači uvodili u svet džez improvizacije. Satkan od triju muzičara različitog porekla, AIA progovara muzikom iznad reči, posebnim nad-jezikom, što znači da tri kulture, nisu prepreka za sklapanje prefinjenog insturmentalnog jezičkog koda. O tome na koji način džez muzičari pronalaze sopstveni
Постави коментар
Прикажи све

Šta sve lutka može?

        Dok u svetu postoje brojni festivali i  manifestacije, poput Svetskog dana lutkarstva koji se 21. marta obeležava širom sveta, kao i profesionalna pozorišta i akademije za lutkarsku umetnost, u Srbiji još uvek nije otvorena nijedna akademija ili odsek za lutkarstvo.      Kod nas lutkarski umetnici uglavnom ostaju anonimni, a njihova profesionalna visedecenijska ulaganja - zaboravljena. Na osnovu ovoga, može se reći, da je lutkarstvo marginlozovana pojava na našem podneblju.      Međutim, i pored velikih prepreka, čiji su uzroci: nedostatak profesionalnog kadra, nedostatak ozbiljnijih ulaganja u produkciju, kao i medijske zastupljenosti, delatnost sedam profesionalnih lutkarskih pozorišta iz Srbije, često se nagrađuje na mnogobrojnim međunarodnim lutkarskim festivalima, pa je tako i novosadsko Pozorište mladih, kao prvo organizovano lutkarsko pozorište u Srbiji i Vojvodini, nedavno trijumfovalo GRAN  PRI nagradom za predstavu Na vukovom tragu , na Međunarodnom lutk
Постави коментар
Прикажи све